Nedostatak uglja doveo do zastoja proizvodnje i problema s grijanjima
Proizvodnja električne energije u Termoelektrani Ugljevik, smještenoj u Republici Srpskoj, obustavljena je 30. novembra zbog nedostatka uglja.
Dnevna šteta, procijenjena na 550.000 konvertibilnih maraka (281.000 eura), odgovara vrijednosti od pet gigavat-sati struje, dok su stanovnici Ugljevika ostali bez grijanja.
Za ovaj problem menadžment javnog preduzeća RiTE Ugljevik, koje upravlja rudnikom i termoelektranom, odgovornost pripisuje prethodnim upravama. Prema njihovim riječima, nije bilo značajnijih aktivnosti na eksproprijaciji zemljišta i proširenju rudnika, zbog čega termoelektrana sada koristi ugalj slabijeg kvaliteta.
– „Ako se uzme u obzir da je termoelektrana odradila 220.000 sati, što je više od projektovanog radnog vijeka, u kombinaciji sa korištenjem uglja lošijeg kvaliteta, neminovno je došlo i do povećane potrošnje ovog energenta za najmanje 20 procenata više nego ranije“, stoji u saopštenju.
Visoki troškovi ponovnog pokretanja
Prema pisanju portala Žurnal, troškovi ponovnog pokretanja proizvodnje u Termoelektrani Ugljevik iznosiće oko 100.000 konvertibilnih maraka. Međutim, ti troškovi mogli bi dodatno porasti ukoliko Elektroprivreda Republike Srpske (ERS), kao matični holding, ne isporuči dogovorene količine električne energije.
Podaci pokazuju da je RiTE Ugljevik na kraju prošle godine imao akumulirani gubitak od 193,55 miliona KM, dok je u prvih devet mjeseci ove godine zabilježen neto gubitak od 29,9 miliona KM (15,3 miliona eura). Neimenovani izvor upozorava da bi duži zastoj u proizvodnji mogao dovesti ERS u situaciju da kupuje električnu energiju po havarijskim cijenama, koje su izrazito visoke, ukoliko ostali proizvođači u Republici Srpskoj ne nadoknade manjak.
Ekološki i pravni izazovi
Termoelektrana Ugljevik važi za najvećeg emitera SO2 na Zapadnom Balkanu, uprkos postojanju sistema za desumporizaciju. Ovo postrojenje, čija je izgradnja koštala najmanje 85 miliona eura, suočilo se s brojnim tehničkim problemima. Nedavno je operator priznao da sistem nije u funkciji, djelimično zbog visokih ekonomskih troškova koje njegovo korištenje izaziva.
Još jedan ozbiljan problem za Termoelektranu Ugljevik je presuda arbitražnog suda u Beogradu, prema kojoj ovo javno preduzeće mora isplatiti slovenačkom Holdingu Slovenske elektrarne odštetu od 67 miliona eura, uz kamate od 58,2 miliona eura. Pored toga, RiTE Ugljevik je obavezan isporučivati trećinu proizvedene električne energije Slovencima sve dok termoelektrana bude u funkciji.
Podrška vlasti kao nada za opstanak
U saopštenju povodom obustave rada, uprava je izrazila nadu da će, uz podršku Vlade Republike Srpske, Ministarstva energetike i rudarstva te Elektroprivrede RS-a, uspjeti prevazići trenutne probleme. Naglašeno je da je stabilnost energetskog sistema i egzistencija nekoliko hiljada ljudi povezanih s ovim preduzećem prioritet, prenosi Balkan Green Energy.
Uticaj na situaciju u Tuzlanskom kantonu
Obustava rada Termoelektrane Ugljevik mogla bi indirektno uticati na Tuzlanski kanton kroz povećan pritisak na Termoelektranu Tuzla da nadoknadi manjak električne energije, što bi moglo ugroziti stabilnost proizvodnje i snabdijevanja, kao i povećati cijene energije, što bi pogodilo domaćinstva i privredu.
Industrije poput cementare i fabrike sode, koje zavise od stabilnog snabdijevanja, mogle bi izgubiti konkurentnost, ugrožavajući radna mjesta i ekonomski rast.
Problemi s desumporizacijom u Ugljeviku mogli bi povećati pritisak na lokalne vlasti i kompanije u kantonu da ubrzaju prelazak na obnovljive izvore energije, dok bi dodatni pritisci na Termoelektranu Tuzla mogli uticati na kvalitet grijanja u Tuzli i Lukavcu, izazivajući nezadovoljstvo građana.
Ova situacija ističe važnost ulaganja u obnovljive izvore i diversifikaciju energije za smanjenje ovisnosti o termoelektranama.
