Imaju li direktori javnih ustanova zakonski osnov za rad na daljinu, i da li je to moralno, ako je razlog odsustva lilna korist i privatni poslovi?
Pitanje da li direktori javnih ustanova mogu efikasno obavljati svoje dužnosti bez fizičkog prisustva na poslu postalo je aktuelno zbog pojava kada ditžtektori zbog ličnih i karijernih razloga, u više navrata zokom godine, ostavljaju ustanovu bez svog nadzora.
U slučaju kada se izabrani direktor nalazi u drugoj državi, a i dalje formalno vodi ustanovu, postavlja se niz pitanja o efektivnosti upravljanja, zakonitosti odsustva i odgovornosti prema javnosti.
Zakonski osnov za odsustvo direktora
Prema zakonskim okvirima u BiH, direktor javne ustanove mora opravdati svoje odsustvo sa posla. Bolovanje, neplaćeni dopust ili druga vrsta opravdanog odsustva zahtijevaju odgovarajuću dokumentaciju i prethodno odobrenje. Ukoliko direktor boravi u drugoj državi, a istovremeno nema odobrenje za odsustvo, otvara se pitanje odgovornosti i zakonitosti njegovih postupaka. U takvim slučajevima, dolazi se do dileme da li fizički odsutan direktor zaista može kvalitetno obavljati svoju funkciju i donositi odluke u najboljem interesu ustanove i korisnika javnih usluga.
Upravljanje „na daljinu“ – prednosti i mane
Digitalizacija i savremeni alati omogućili su rad na daljinu u velikom broju organizacija. Međutim, upravljanje javnom ustanovom, koja ima odgovornost prema građanima, postavlja dodatne izazove. Fizička odsutnost direktora može otežati komunikaciju s kolegama, korisnicima i nadređenim institucijama. Donošenje pravovremenih odluka i praćenje dnevnih aktivnosti postaje izazovno, naročito u hitnim situacijama.
S druge strane, neki direktori tvrde da digitalne platforme omogućavaju vođenje tima i donošenje odluka čak i na daljinu. No, pitanje ostaje – da li je takav pristup opravdan i u interesu javnosti?
Transparentnost i odgovornost prema građanima
Javne ustanove su financirane iz budžeta i sredstva dolaze direktno od građana, što podrazumijeva određeni nivo odgovornosti. Građani, kao indirektni „poslodavci“ javnih zvaničnika, imaju pravo da znaju kako se njihov novac troši i da li su usluge javne ustanove pod nadzorom kompetentnog i dostupnog rukovodstva. U slučaju dugotrajnog odsustva direktora, može doći do zastoja u radu, nerazumijevanja prioriteta ustanove ili donošenja odluka koje nisu zasnovane na stvarnim i svakodnevnim izazovima sa terena.
Posljedice na efikasnost i moral zaposlenih
Dugotrajno odsustvo direktora može imati negativne posljedice i na moral zaposlenih kao i efikasnost rada same ustanove. Bez prisustva rukovodioca koji postavlja ciljeve, pruža podršku i nadgleda radne zadatke, može doći do pada radne motivacije i odgovornosti unutar tima. Upravljanje bez jasnog prisustva i liderskog autoriteta može takođe dovesti do nezadovoljstva među zaposlenima i postepeno narušiti kvalitet usluga prema korisnicima.
Zaključak: Potreba za jasno definiranim pravilima
Pitanje prisustva direktora na radnom mjestu treba biti regulisano jasnim pravilima unutar svake javne ustanove. U situacijama kada direktor mora odsustvovati, preporučljivo je angažirati zamjenika koji će biti prisutan i odgovoran za svakodnevne aktivnosti. Na ovaj način, ustanove mogu osigurati kontinuitet u radu, a građani mogu imati povjerenje da će dobiti potrebne usluge bez obzira na eventualna odsustva rukovodećeg kadra.
Javna transparentnost o vrsti i osnovi odsustva direktora i dalje ostaje ključna, jer javnost ima pravo znati kako se upravlja institucijama koje finansiraju.
